„Житије Брајаново“, снимљен 1979, говорио је о извесном Брајану, савременику Исуса Христа, чија је судбина имала чудне паралеле са Исусовом. Филм је изазвао највеће контроверзе у каријери Монти Пајтона, са религијским протестима и забранама приказивања филма широм света, мада пародирао психологију масе и склоност организоване религије да злоупотребљава следбенике, радије него сама учења те религије. Чепмен је, опет, играо главну улогу, Пелин је остварио упечатљиву улогу Понтија Пилата са говорном маном, док је Ајдл играо оптимистичног осуђеника на смрт који, разапет на крст, “Always Look At the Bright Side of Life”.

Снимљен 1981, “Смисао живота Монтија Пајтона” био је најгротескније и најмрачније дело Пајтоноваца, снимљен са циљем да увреди сваку групацију која се може увредити. После бројних бизарних сцена и графички приказаних смрти, расуло кулминира у секвенци у којој гост у ресторану неконтролисано повраћа пре него што ће му се распасти стомак. Тренутци ведре комедије попут плесне секвенце уз песму “Every Sperm is Sacred” били су ретки. Чудан чак и за стандарде Монти Пајтона, Смисао живота је освојио специјалну награду на Канском фестивалу.

Током година, Пајтоновци су одржали и низ представа, изводећи уживо старе и нове скечеве. Популарност коју су искусили на тим турнејама била је једнака популарности рок звезда, са групи девојкама које су се Пелину бацале у наручје. Снимак једне од тих представа, “Live at Hollywood Bowl”, убројан је у званичну филмографију групе.

Након смрти Грејема Чепмена, Пајтоновци, већ у позним годинама, нерадо се поново окупљају, и то углавном поводом специјалних прилика, мада радо ангажују једни друге за своје филмове. Да успех није био случајност већ да се радило о шест веома талентованих индивидуа, уметника са интегритетом, показало је то што су готово сви остварили завидне каријере не ослањајући се на заоставштину Монти Пајтона. Џон Клиз је написао и глумео у ситкому “Фалични пансион“ који се сматра једном од најбољих хумористичких серија, у хит филмовима “Риба звана Ванда” и “Та сурова створења”, и у низу документарних емисија. Клиз је позната фаца у холивудским комедијама, где га често ангажују у споредним улогама како би се огребали о популарност његове комичарске персоне.

Чепмен је, поред пар филмова у којима је глумео главне улоге, оставио иза себе низ нереализованих сценарија. Продуценти су били несклони да сарађују са њим због тешког карактера и алкохолизма, тако да данас постоји фондација са циљем реализовања његових започетих пројеката. Вреди поменути да је Чесмен био и својеврсни ментор младом Дагласу Адамсу. Умро је од рака грла 1989.

Пелин и Џонс су наставили сарадњу кроз “Ripping Yarns”, серију low-key пародија на предратне омладинске романе. Пелин је, благог карактера, био омиљени сарадник осталим члановима групе, па је глумео у Клизовим “Риба звана Ванда” и “Та сурова створења”, Гилијамовим филмовима “Бразил” и “Jabberwocky”, Џонсовом “Ветар у Врбама”. Пелинова главна каријера, ипак, био је низ веома популарних путописа. Тери Џонс је интересовање за режију продужио кроз филмове, анахронични историјски “Викинг Ерик”, екранизацију дечијег романа “Ветар у врбама” и контроверзни “Personal Services”. Као историчар по струци и изразити ерудита, Џонс је аутор разних историјских документарних програма, али и дечијих књига.

После Монти Пајтона, Ајдл је био коаутор серије „Rutland Weekend Television” која је прерасла у мини-феноме, а после тога претежно глумац у Холивуду, са променљивим успехом. После катастрофалног филма “Burn Hollywood, Burn” који је често проглашаваном за један од најгорих филмова свих времена, Ајдл је у скорије време прибегао враћању Монти Пајтон заоставштини, изводећи стари материјал на one-man-show турнејама попут “Eric Idle Exploits Monty Python”, и пишући бродвејски мјузикл базиран на “Светом гралу“. Недавно приказан под именом “Spamalot”, овај шоу је најпрофитабилнији соло пројекат једног Пајтона.

Тери Гилијам је данас култни режисер, са филмовима попут “Временски Бандити”, “Бразил”, “Авантуре Барона Минхаузена”, “12 мајмуна”, “Параноја у Лас Вегасу” и, у скорије време, “Браћа Грим”. Иако сматран великаном филма, Гилијам је увек корак испред времена због чега његови филмови, психоделични и барокно богати, најчешће иницијално лоше пролазе, да би тек годинама касније стекли репутацију ремек дела.

Утицај Монти Пајтона данас се протеже на све сфере комедије. Најреволуционарнији моменти  и данас су дрски и храбри. Немогуће је, ипак, видети серију истим очима којима су је видели први гледаоци пре четрдесет година, будући да су многи њени елементи временом уграђени у конвенције, те не треба да изненађује да их неки од најдосаднијих и најнеинвентивнијих комичара данашњице наводе као узоре.