Прича о статистици уме углавном да буде досадна, али када се ради о вашој кожи онда не само да постаје преокупација, него може прерасти и у највећу ноћну мору. Сетите се колико сте само стрепели колика ће бити граница за упис на факултет и да ли имате довољно поена да бисте се уписали на жељени смер. Да не помињем ишчекивање резултата неких испита. Па и ова статистика коју ћу вам сада сервирати се у неку руку тиче и вас лично, зато са интересовањем и зебњом прочитајте овај текст.

Предамном је хрпа података који говоре о томе како је прва „тест Болоњска“ генерација преживела своју пионирску годину. Суви текст на папиру, некога је коштао годину, много више њих добрих 66.000. А те бројке говоре следеће: од уписаних 507 бруцоша, другу годину је уписало 326 или 64,3% студената, годину је обновило 143 студента, а 38 њих је одустало. Ипак, да је закон испоштован на буџет би се уписао (другим речима годину је очистило) 171 студент што чини 33,72%. Оних вреднијих, који су очистили годину у јуну па су лето могли да проведу на мору, уместо у читаоници, било је свега 48. Чувени октобар два ће славити 22 студента којима је помогао да се упишу у другу годину од њих равно 40 који су имали услов да изађу на њега.

Хајде да видимо који су то предмети задавали највише главобоља студентима. Наравно, на првом месту су Основи електротехнике 1 које је успело да положи свега 293 од 1248 пријављених студената, што чини 23,48%. У стопу га прати Математика 1 коју је положило 336 студената од пријављених 1362, или 24,67%, а на трећем месту су Основи електротехнике 2 које је положило 232 студента од пријављених 812, што је 28,57%. Ово је уједно и испит који је положило најмање студената (у конкуренцији обавезних испита). Четврто место заузима Физика 1, коју је положило 30,82% пријављених студената, односно 319 од 1035. Занимљив је и податак да је на овај испит изашло само 584 студената, што је нешто више од половине пријављених.

Од осталих предмета главобоље је могло задати и Програмирање 1, кога је положило 35,78% пријављених студената, а следе Математика 2 са 37,7% и Програмирање 2 са 40,87%. При читању ових резултата имајте у виду да су проценти рачунати на основу броја пријављених студената који је мањи за испите из другог семестра, те су ти проценти углавном зато мало бољи. Ипак гледано само кроз број студената који су положили, испите из другог семестра положило је мање људи него њихове пандане из првог. Тако је, као што сам већ напоменуо, испит из Основа електротехнике 2 положило најмање људи (232), док је Основе електротехнике 1 положило 293 студента. Што се тиче осталих: Математику 1 положило је 336, а Математику 2 308 студената; Програмирање 1 је дало 366, док је Програмирање 2 положило 309.

Пролазност на Основама рачунарске технике (59%) као и на Физици 2 (55,64%) била је знатно боља, али и даље не за дику. Једини испити где је пролазност била на нивоу који није срамота рећи на глас, јесу изборни предмети, такозвани практикуми и језици. Њих је у просеку положило преко 85% студената.

Нажалост, судећи према статистици, „Болоњизација“ није најсрећније почела. Али ништа боље није ни за очекивати од факултета који наставу за 600 студената организује са десетак учионица (које сама управа назива собама), предратним амфитеатрима, и недовољно прилагођеним наставним планом, који је само збијен да би се испоштовале најосновније норме које прописује Болоњска декларација. Остаје нада да ће се завршавањем и коначним спровођењем прекопотребне реформе школства, које вапи за помоћ, достићи бољи методи студирања, као и бољи услови, који неће дозвољавати да постоје предмети које пада три четвртине студената, а да годину уписује нешто више од половине.

На крају треба похвалити реформе које су почеле да се осећају и код нас – факултет је добио акредитацију, а студенти су напокон добили тоалет у који их није страх да уђу.