Друга недеља предавања, бруцоши су још редовно долазили на иста, 59. је била крцата, а онда се појавио непознати човек кога до тад нисам видео и започео своје излагање. Сви су га пажљиво пратили и док сам се осврнуо већ су прошла 2 часа. Мислио сам да ће се временом број студената на његовом предавању смањити, али није било тако, сваке недеље их је било све више. Да ли је он својим опхођењем према нама успео да нас заинтересује за своја предавања, не знам тачно, углавном упознајући њега схватио сам да сам на правом месту и да нисам погрешио при избору факултета. Данас за Генератор разговарам са њим – мој саговорник је асистент Андрија Бошњаковић.

Можете ли нам се представити и рећи одакле сте?

- Моје име је Андрија Бошњаковић. Радим као асистент приправник Катедре за рачунарску технику и информатику. Рођен сам у Пироту, тамо сам завршио основну и средњу школу. Идем тамо кад год ми посао то дозволи, себе сматрам Пироћанцем запосленим у Београду.

Зашто сте се баш одлучили да упишете ЕТФ?

- Одувек су ме занимали рачунари, а ЕТФ у тој области нуди најшире образовање, у поређењу са другим домаћим факултетима.

Када бисте поново бирали да ли бисте изабрали наш факултет и за који смер бисте се онда одлучили?

- Без промене.

Нисам ни сумњао.

Зашто сте после завршених студија решили да останете на факултету и постанете асистент?

- У то време, у октобру 2001. године, имао сам истовремено две врло интересантне понуде. Прва је била да радим за једну инострану фирму, у њиховом представништву овде, за веома лепе паре. Друга је била да радим на факултету као асистент. Пошто сам био жељан изазова и жељан да све пробам, прихватио сам обе. Након неког времена, схватио сам да ми више прија да радим на факултету. Далеко од тога да ми је било лоше у привреди, али ми је у том тренутку било нешто боље овде и зато сам одлучио да останем.

Како сте се осећали кад сте почињали да радите на факултету?

- Одлично, али не само због тога што сам почео да радим на факултету, већ зато што сам тада имао 24 године и завршен ЕТФ, па ми је било супер све у животу. Тада нисам био свестан да је количина проблема у животу неопадајућа функција.

Нисте имали трему тада?

- Не. Трему имам кад не знам шта причам, а на часове увек долазим спреман.

Да ли је лепше бити студент или асистент?

- Везано за оно малопређашње, да се живот не поједностављује како године пролазе, у том контексту много је боље бити студент јер је одговорност знатно мања, одговорни сте само за себе и ни за кога другог. Веће одговорности нема – све што треба да радите је да понекад учите и положите по неки испит. Дакле, када сте студент, обавезе су знатно мање. Иако то тада делује стравично, оно што студент треба да ради је неупоредиво лакше него оно што ради професионалац. Асистенти на нижим годинама раде са стотинама људи, одговорни су за јако озбиљне испите и за њихову организацију, где и најмања грешка може да буде доста проблематична. Са те стране је наш посао тежак, јер морате да пазите како ћете да комуницирате са људима – не смете да имате лош дан за студенте, не смете да одете неспремни на час. Суштинска разлика је у озбиљности обавеза – као студент бирате да ли ћете да одете на наставу или не, а као асистент морате да се десите у дато време на датом месту. Дакле, волео бих да поново будем студент на пар недеља, али пошто сам одрастао човек и желим да идем напред, а не назад, после тих пар недеља одмора волео бих да будем то што јесам.

Шта мислите какви су ови данашњи студенти у односу на време када сте ви студирали?

- Без увреде, знатно лошији. Али не својом кривицом, то је јако битно нагласити. Раније је држава била већа, па су са веће територије људи уписивали ЕТФ. Раније је средња школа била квалитетнија за класу или две, па су људи који су долазили имали бољу подлогу. Раније је конкуренција била слабија, па је већина најбољих студената долазила код нас. Сада ниједно од та три није задовољено, а број студената које уписујемо је остао исти. Због тога су студенти данас у просеку слабији од оних раније. То је један од два разлога за пад квалитета. Други је снижавање критеријума. Раније је на ЕТФ кључна реч била „квалитет“. Сад је кључна реч „пролазност“. Бојим се да ће се у будућности то лоше одразити на квалитет стеченог знања и вредност диплома ЕТФ.

Какви су услови за рад и студирање на нашем факултету данас у односу на време када сте Ви студирали?

- Много бих волео да сам у ситуацији да сада студирам. Сви испити су једносеместрални. Нема више огромних двосеместралних испита, сви такви су подељени на више једносеместралних, које је лакше савладати. Материјали за припрему испита су лакше доступни. Сада је много лакше радити редовно, јер имате мотив. Имате колоквијуме, домаће задатке, пројекте, па можете добар део оцене да стекнете у току семестра. Мислим да је и избор предмета сада бољи. Да могу да бирам, изабрао бих овај нови програм без размишљања.

Да ли студенти више преписују сада него раније?

- Технологија напредује, па не чуди што има више преписивања.

Какво је Ваше мишљење о Болоњи и новом начину студирања?

- Лепо замишљено, лоше реализовано – то је суштина. Проблем је што смо ми, у једном систему који је давао добар резултат, који је имао одличну теорију, релативно лошу праксу и ужасну логистику, уместо да побољшамо праксу и логистику, снизили смо критеријум и незнатно побољшали праксу и логистику. У старом систему проблем је био у организацији. То је данас боље, али није довољно добро. Било би боље да смо задржали стари критеријум, а знатно више унапредили логистику целог система.

Зашто студенти сматрају да сте један од најбољих асистената на катедри за рачунарску технику и информатику, а можда и на целом факултету?

- То морате студенте да питате.

Ваша предавања су једна од најпосећенијих.

- Видим и сам гужву, али зашто је то тако, не могу да Вам одговорим, јер не могу да читам мисли других људи. Кад будем успео да прочитам мисли студената, поделићу ту информацију са Вама. За сада, не знам – мораћете своје колеге да питате.

Да ли се сећате Ваших студентских дана и да ли се опходите према студентима онако како сте желели да се Ваши професори опходе према вама?

- Са аспекта овог посла, имао сам ретку срећу да су моји родитељи доста времена радили у просвети. Добио сам од оца, који је провео три деценије у техничкој школи као професор стручних предмета, врло вредан савет везан за начин опхођења. Добио сам још два савета која ћу вам рећи кад постанете асистент. Савет је био „понашај се према студентима онако како хоћеш да се твоји асистенти понашају према теби“. Поставио сам се тако од првог дана и прилагодио сам своја предавања студентима онако како сам мислио да би мени било лакше и занимљивије да сам на њиховом месту.

Где видите себе за 10 година?

- Да сте ме то питање питали пре 5 година, рекао бих да видим себе на ЕТФ у настави и на занимљивим пројектима у привреди. Последњих 5 година ова држава се врти у круг и не показује знаке напредовања. Поставља се питање останка у таквој држави. Ако останем, знам где ћу бити.

Да ли сте тимски играч?

- У души јесам. Треба знати још нешто – врло је лако бити тимски играч кад сте у добром тиму. Мени је много лако, јер играм у најбољем тиму у земљи. Моја велика част је да сам ангажован на катедри где нема ниједне свађе и где су међуљудски односи јако добри. А оно не само што ми је част, него то сматрам и за велико задовољство и за велику животну срећу – људи са којима делим канцеларију су људи са којима бих радио све у животу, па ми није тешко ни да радим асистентски посао. Да није Ђорђа Ђурђевића и Милоша Цветановића, питање је да ли бих радио овај посао и даље. Оно што ви студенти видите су само осмеси и добра прича, а постоји много ствари иза завесе које ви студенти не видите и не треба да видите, а које су јако тешке.

Колико рад факултету утиче на Ваш приватан живот?

- Који приватан живот? (смеје се, прим. аутора) Пре реформе је било супер – имали смо разумну количину посла и пуно слободног времена. Остварењем новог система, добили смо више посла. Наша катедра је добила пуно нових предмета на разним одсецима – убедљиво смо најоптерећенији. Тренутно има више посла него што има извршилаца посла. Тако да је проблем у неповољном односу расположивог времена и расположивог посла, што то утиче на све. То је фундаментални проблем. Када то буде решено, после ће све бити добро.

Да ли су колегинице повлашћене у односу на колеге на нашем факултету и конкретно код Вас?

- За друге колеге не могу да говорим, јер не знам. Да сам чуо неки трач – нисам. Постоји једно правило које сам чуо од старијег и искуснијег колеге: “Свака те воли до последњег испита.”. Невезано за то, знам једну истину по којој радим: нема разлога вређати нечију интелигенцију зато што је другог пола, тако да код мене нико није повлашћен.

Какво је ваше мишљење о нашем листу Генератору?

- Забавно штиво. Може боље што се тиче садржаја. Мора много боље што се тиче прелома текста.

Где волите да излазите?

- Ух, тешко питање. Сматрам да је за неког коме смета дувански дим избор у овој земљи јако сужен, тако да излазим само кад су посебне прилике, јер сам на време одрадио сасвим довољну количину излазака, журки и разних других акција чији описи баш и нису за студенске новине. Што се тиче догађаја, не пропуштам концерте битнијих група. Излазим понекад, кад моји другари пуштају музику у КСТ-у, и повремено обиђем неко значајније дешавање. Више волим да будем са пријатељима на чистом ваздуху него са познаницима у облаку дима.

Кamelot или Hammerfall?

- Нема размишљања, Кamelot. Али и Hammerfall и Stratovarius и Children of Bodom и Queensryche и много других, нисам ограничен на пар група или жанрова. Рецимо да је Kamelot бенд који је одрадио један од најбољих концерата у последњих неколико година у Београду и зато позивам све колеге да 19.априла дођу у СКЦ да виде како изгледа добар гитарски концерт. Да поновим, постоји много других бендова које пратим и волим, које сам гледао што у Европи, што у Америци, што овде. Мислим да је лоше бити уско усмерен кад је музика у питању.

Cola или Pepsi?

- Ниједно, не пијем газиране сокове.

Омиљени цртани филм?

- Кад сам био мали “Којот и птица тркачица”, сад кад сам порастао “South Park”.

Шта бисте нам препоручили за читање и због чега?

- Зависи шта желите да сазнате и колико сте спремни да промените нешто у животу. Ако желите неку лагану књижицу за разбибригу, препоручујем било који СФ класик. Као посебно забавне препоручујем књиге Дагласа Адамса из серијала „Галактички аутостопери“, као и књиге Терија Прачета из серијала о Дисксвету. То је јако лепо штиво за опуштање и одмор у паузама учења. Ако желите нешто стварно да промените, оно што може да вам буде интересантно јесу књиге „Тајне правилне исхране“ од Георгија Назарова и „Здрави и витки“ од Харвија Дајмонда. Књиге су о исхрани, а суштина је врло проста – ако лакше варите храну, имаћете више енергије за друге ствари.

Који сте домаћи филм последњи погледали и какво је Ваше мишљење о домаћој кинематографији?

- „Чарлстон за Огњенку“. Био ми је забаван на почетку, али се завршио питањем шта је режисер хтео да каже. Морам да признам да нисам схватио филм. Што се тиче домаће кинематографије, хајде да кажем овако: ”колико пара, толико музике”. Не свиђа ми се у домаћој кинематографији то што, у смислу продукције, можемо да урадимо само јефтин филм, који се бави неким темама које после свих ових година баш и не желимо да гледамо. Постоји један једини разлог зашто је „Зона Замфирова“ добар филм, иако је у коначном збиру лош – зато што се појавио након гомиле филмова који говоре о мрачним, ратним и националним темама. То је филм у коме су сви ликови психо-физички нормални и насмејани, шале се, певају и играју. То је тај једини разлог зашто је то добар филм. Треба нам више таквих филмова. Треба нам више такве енергије у животу.

Windows или Linux?

- Оба, сваки за своју сврху.

Шта више поклањате девојкама цвеће или накит?

- Ниједно. Поклањам им пажњу. Материјалне поклоне избегавам јер сматрам да не треба губити време са испразним особама којима је материјалан свет пресудан.

Durex, Romed или Trojan?

- Кад сам био студент и мало пре тог периода, имао сам прилике да обавим нешто, за шта сам касније сазнао да је компаративна анализа модела кондома који су доступни на српском тржишту. Након тога, схватио сам да Romed има најбољи price/performance однос, а да је Durex на тадашњем тржишту био апсолутно најбоља ствар. Са порастом куповне моћи ми је Durex постао једини избор. Онда сам схватиo да се на том плану тема променила и да се бавим компаративном анализом модела Durex кондома. Пошто Trojan још нисам пробао, рећи ћу вам за неко време какви су, кад обавим следећу компаративну анализу. Значи, моја тренутна препорука је да одвојите паре за уживање и користите Durex.

Омиљени слаткиши?

- Избегавам слаткише, трудим се да се храним здравије. Нека буде пита са орасима у бурекџиници “Сарајево”.

Звезда или Партизан?

- Раднички Пирот.

Ко је Ваш идол?

- Не постоји, зато што идол по дефиницији је особа, божанство или предмет коме се клањате, нешто што на крају на неки начин постаје сврха живота. Узор је нешто што свако од нас треба да има, да проба себе да побољша према својим узорима.

Добро, ко је Ваш узор?

- Могу да кажем да су моји узори људи који су врхунски у мени занимљивим областима живота. Врло просто – ако хоћете врхунски резултат, гледајте како то раде врхунски у свету и поновите тај поступак.

Наш најбољи спортиста по Вашем мишљењу?

- Не треба много памети да се увидом у АТP и WTA листе закључи ко су данас наши најбољи спортисти. На овом месту, желим да скренем пажњу на један проблем у нашем друштву, а то је занемаривање особа са хендикепом. По мени, најбољи спортисти у овој земљи су параолимпијци. Неко ко успе да живи са хендикепом, да буде физички активан и да се квалификује за параолимпијаду је два нивоа изнад било ког обичног спортисте.

Шта бисте урадили када бисте били сами у картонској кутији?

- Прво бих одспавао, а онда бих поцепао картон и изашао напоље.

Како стојите са тржиштем топљивих уметака?

- Да ми налети проблем који има везе са тим, позвао бих неког од другара са енергетике и питао шта да урадим. Да ли знам да заменим осигурач код куће, ако је то било питање, одговор је да знам.

Имате ли неки користан сајт који бисте препоручили нашим читаоцима?

- Прво место Wikipedia, три празна места, па онда све остало. Издвојио бих један сајт са вежбама (http://exrx.net/), као и сајт Б92 због обиља различитих погледа на свет.

Како бисте реаговали кад би вам Microsoft понудио годишњу плату од 100000$ за посао обезбеђења?

- Посао обезбеђења бих одбио. Да сам хтео да се бавим обезбеђењем, нас двојица сад не бисмо седели овде. Плату од 100000$ бих прихватио у Србији, а у Америци бих размислио.

Шта бисте поручили студентима нашег факултета?

- Везано за студирање – радите онако како вам асистенти саветују, они су грешили кад су били у вашим годинама, треба да избегнете њихове грешке. Радите редовно. Немојте схватати школу лично – схватите то као посао који радите током године, а одмарате мало преко лета. Што више урадите током године, боље ћете се провести током лета. Значи, што се тиче студирања, само полако, педантно и поштено, и све ће доћи на своје. Тај савет можете да генерализујете на све ствари у животу. Као инжењери, учимо о узроку и последици. Сваки узрок има своју последицу. Радите поштено, радите квалитетно, радите полако и нећете имати у животу неке веће проблеме. Ако се икада будете бринули за своје материјално стање, само се запитајте да ли сте икада чули да је поштен и вредан човек без пара и без посла. Што се тиче здравља, које је најбитније од свега, саветовао бих студентима да воде рачуна о своме здрављу, да буду физички активни и да се потруде да своје тело и свој ментални склоп сачувају што дуже младим и виталним. Људи треба да знају да у њиховом животу постоји само једна константа, а то су они сами. Све остало је пролазног карактера. Све што остаје у вашем животу сте ви сами. Улажите у себе и вратиће вам се вишеструко.

Хвала Вам на разговору.

- Нема на чему.

И шта на крају још рећи о овом човеку који ме је чак и нахранио, осим да је најбољи...