У овом поглављу дат је приказ свих одсека Факултета. Прва година заједничка je за све одсеке (осим Одсека за СИ - Софтверско инжењерство). Постoје следећи одсеци:

   Одсек за електронику

   Одсек за енергетику

   Одсек за физичку електронику

   Одсек за рачунарску технику и информатику

   Одсек за сигнале и системе

   Одсек за телекомуникације и информационе технологије

   Одсек за софтверско инжењерство

ОДСЕК ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ

                 Електроника је део електротехнике који се бави анализом, пројектовањем и реализацијом компонената, кола и система, који служе за обраду информација. Физички основи електронике су везани за кретање електрона, које се прво изучавало код кретања у вакууму, а потом у полупроводницима.

                На Катедри за електронику Електротехничког факултета у Београду, која је оснивач Одсека за електронику, посебна пажња у стручном и научном раду усмерена је на следеће области:

        1.      Аналогна електроника

        2.      Дигитална и рачунарска електроника

        3.      Електроника VLSI интегрисаних кола

        4.      Енергетска и индустријска електроника

        5.      Дигитална обрада сигнала и слике

        6.      Електронска инструментација и мерења

        7.      Високофреквентна и телекомуникациона електроника

На одсеку за електронику се не предвиђа формална подела на смерове, већ ће се неопходно стручно усмеравање обавити избором групе изборних предмета. Свака група изборних предмета садржи предмете из једне од раније наведених области електронике.

                На тржишту рада тренутно не постоје незапослени инжењери који су завршили Смер за електронику. На крају, треба поменути и да се диплома из области електронике стечена на Електротехничком факултету у Београду признаје и веома цени приликом уписа на постдипломске студије на универзитетима у САД и Европи, као и приликом запослења у иностранству.

ОДСЕК ЗА ЕНЕРГЕТИКУ

Одсек за Енергетику (Power Engineering) поучава кандидате општим знањима из енергетике и екологије, производње, преноса и дистрибуције електричне енергије, електромеханичке конверзије, енергетских претварача, електричних машина, електромоторних погона, конверзије електричне енергије у топлоту и светлост, итд. Постоје два подсмера:

Смер електроенергетски системи (ЕЕС, Electric Power Systems) обучава студенте у знањима о изворима енергије, генерисању електричне енергије, преносу електричне енергије, трансформацији и дистрибуцији.. Студенти се обучавају за решавање проблема планирања, пројектовања, управљања електранама, проблема стабилности и интерконекција, проблема великих трансформаторских постројења, високонапонских подстаница, преносних и дистрибутивних система.

                 Смер енергетски претварачи и погони (ЕПП, Power Electronics and Electrical Drives) обучава студенте знањима о основним процесима конверзије енергије и упознаје их са проблемима рачунарског управљања енергетским и производним процесима. Уз електромеханичку конверзију, проучавају се енергетски претварачи, као и конверзија у топлоту и светлост.

Прва година студија је припремна за све студенте и одвија се по наставном плану који је заједнички за све Одсеке ЕТФ. По завршетку прве године студија студенти се oпредељују за поједине одсеке.

 ОДСЕК ЗА ФИЗИЧКУ ЕЛЕКТРОНИКУ               

Микроелектроника и наноелектроника даје стручњаке који се баве хардвером информационо комуникационих технологија (ICT хардвером):

-       пројектовање и израда интегрисаних кола (IC),

-       моделовање и пројектовање полупроводничких наноструктура и нанокомпоненти,

-       развој софтверских пакета за ово моделовање и пројектовање,

-       моделовање и пројектовање сензорских компоненти, као и микроелектро-механичких система (MEMS),

-       пројектовање и конструкција уређаја за ICT хардвер,

-       пројектовање и конструкција мерних уређаја и система.

Оптоелектоника и ласерска техника школује и профилише стручњаке који својим фундаменталним знањима из области оптике и фотонике раде на развоју широке базе информационо-комуникационих технологија:

-       моделовање, пројектовање и израда оптоелектронских компоненти,

-       оптичке телекомуникације и оптичке комуникационе мреже: компоненте, уређаји и системи,

-       моделовање, пројектовање и симулација ових система, као и развој адекватног софтвера,

-       пројектовање и конструкција оптоелектронских мерних система,

-       фибероптички сензори и системи,

-       системи за даљинско осматрање, контролу и мерење (TV, IC, Термовизија),

-       ласерска  и плазма техника: примена у индустрији, мерењима, медицини.

Биомедицински и еколошки инжењеринг образује стручњаке у овој области који ће се бавити:

-       биомедицинском инструментацијом,

-       нуклеарном медицинском техником,

-       применом ласера у медицини,

-       применом електромагнетне стимулације у медицини,

-       биомедицинском информатиком, 

-       биомедицинским материјалима и сензорима,

-       мерењем и заштитом од јонизујућег и нејонизујућег зрачења.

Постоје два смера: Опто-нано електроника и ласерска техника, и  Биомедицински и еколошки инжењеринг.

ОДСЕК ЗА РАЧУНАРСКУ ТЕХНИКУ И ИНФОРМАТИКУ

Након прве заједничке године студија, следи шест семестара по посебном програму за РТИ, а у петој години похађају се дипломске-мастер студије.  Такође, Одсек за РТИ је формирао хардверску и софтверску лабораторију, где се изводе практичне вежбе према наставном плану.

ОДСЕК ЗА СИГНАЛЕ И СИСТЕМЕ

Одсек СИГНАЛИ И СИСТЕМИ посвећен је, најпре, општим теоријским аспектима анализе и синтезе сигнала и система, затим проблемима синтезе и техничке, посебно рачунарске имплементације система за обраду сигнала и управљање, и, најзад, неколиким посебним техничким дисциплинама у којима централно место заузимају сигнали и системи. Одсек на целовит начин пружа увид у значајне области као што су аутоматика, роботика и биомедицинска техника, као и у битне аспекте анализе и синтезе сигнала у оквиру модерних информационо-комуникационих технологија.

У оквиру Одсека СИГНАЛИ И СИСТЕМИ предвиђена  су четири усмерења. Усмерење Управљање системима посвећено је како теоријским и практичним аспектима аутоматског управљања процесима, тако и општим аспектима управљања системима уопште, са посебним акцентом на системима одлучивања у менаџменту. Усмерење Системи за обраду сигнала даје увид у општу методологију анализе и синтезе сигнала, као и у конкретне аспекте рачунарске имплементације, са посебним освртом на препознавање облика и обраду слике. Усмерење Биомедицинска техника пружа комплетан увид у базичне биолошко-техничке поставке ове данас веома актуелне мултидисциплинарне области, при чему је посебно наглашена примена рачунара у здравству. Усмерење Мехатроника покрива како битне аспекте роботике, тако и специфичности везе између техника управљања и електромеханичких система. У оквиру свих усмерења пружена је могућност дубљег увида у модерне рачунарске технологије засноване на машинској интелигенцији.

Дипломирани инжењери, свршени студенти Одсека, имају могућности запослења најпре у широкој лепези установа и предузећа која се баве управљањем системима, роботиком и обрадом сигнала, затим у склопу свих примена информационо-комуникационих технологија на бази мултимедијалних комуникација и, коначно, у оквиру технолошке подршке медицини и здравству. Општост приступа коју промовише Одсек омогућава свршеним студентима успешну делатност у оквиру највећег броја изведених конкретних подобласти електронике и информационо-комуникационе технике, као и оних дисциплина науке и технике које се заснивају на концептима сигнала и система .        

ОДСЕК ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Одсек за телекомуникације и информационе технологије формира инжењере за рад у разним специјалностима које покрива широка област савремених телекомуникација. Инжењери који заврше овај Одсек имају свестрано и темељно познавање основних принципа генерисања, преноса, пријема и обраде података и сигнала. То им омогућава да учествују у истраживању, развоју, пројектовању, производњи, експлоатацији, одржавању и примени телекомуникационих компоненти, уређаја и система.

Широк спектар уско специјализованих области телекомуникација и информационих технологија којима је посвећена посебна пажња на овом Одсеку су: радио системи, ТВ техника. мобилна и фиксна телефонија, Интернет, рачунарске, транспортне и приступне мреже, сателитски системи, мултиплексни системи, производња, одржавање и администрирање телекомуникационе опреме, као и системи посебне намене.

Студенти се од треће године студија (тј. од V семестра) опредељују за један од следећих смерова: Смер за системско инжењерство (СИ), Смер за радио комуникације (РК), Смер за аудио и видео технологије (АВ) и Смер за микроталасну технику (МТ).

Могућности запошљавања за инжењере телекомуникација и информационих технологија су огромне. Постоји широк спектар фирми и послова у привреди где инжењери који заврше овај Одсек могу наћи запослење, као на пример: телекомуникациони оператери, научно-истраживачки институти, војска, електропривреда, фирме за производњу, одржавање, продају, планирање, саобраћајне организације итд. Стечена диплома важи свуда у свету, а неке од домаћих и иностраних фирми које нуде запослење инжењерима овог профила су: Telekom, Telenor, DKTS, Iritel, Siemens, Ericsson, Alcatel и многе друге.

 ОДСЕК  ЗА  СОФТВЕРСКО ИНЖЕЊЕРСТВО 

У последњих неколико декада већина дисциплина рачунарске технике доживела је изузетну експанзију. Међу овим дисциплинама највећи раст имају управо дисциплине везане за пројектовање и имплементацију софтвера, као и дисциплине везане за теоретски третман формализама и апстракција у домену софтверских техника. Као последица, у последње време је и код нас почела да се посвећује већа пажња високошколском образовању у области развоја софтвера. Пратећи ове трендове, Електротехнички факултет је 2004. године основао нови, самофинансирајући Одсек за софтверско инжењерство (СИ), који ће ове године уписати четврту генерацију студената.

                Да би биле сврсисходне и ефикасне, студије рачунарства захтевају квалитетну материјалну базу. Пројектовање софтвера и програмирање су пре свега практичне дисциплине, па рад у мањим групама, уз директну примену усвојеног знања на рачунару, свакако представља неопходан предуслов за добре резултате. На Одсеку за софтверско инжењерство предавања се одвијају у групама до 50 студената, а вежбе у рачунарским учионицама са 25 полазника, по принципу један студент - један рачунар. За сва предавања користи се пројектор и унапред припремљене презентације, које се стављају на располагање студентима.

Мада је са појавом разних сертификата у јавности створено погрешно уверење да бављење софтвером не захтева факултетско образовање, чињенице говоре управо супротно: чак и "обични" програмери у западном свету најчешће завршавају факултет, а незанемарљив број ових професионалаца (око 16% у САД) има и докторат. Док се програмери претежно баве кодирањем, софтверски инжењери имају сложенији задатак да анализирају потребе корисника и моделирају, развијају, тестирају и одржавају рачунарске апликације или руководе тимовима програмера и других стручњака у развоју сложених софтверских система. Ова врста стручњака, који по правилу имају факултетско образовање, је боље плаћена од "обичних" програмера, а број одговарајућих радних места је у сталном порасту, како на Западу, тако и код нас.

С обзиром на очекивану стабилизацију привреде и даље отварање према Западу, код нас расте број  мултинационалних компанија које имају потребе за рачунарским стручњацима, посебно софтверског профила, па са пуно разлога верујемо да ће диплома Одсека за СИ бити добра полазна основа за запошљавање у угледним фирмама, у којима се квалитетан рад одговарајуће награђује.