Електротехнички факултет је савременик развоја наше електропривреде и наше енергетике у целини. Његов допринос развоју радио-дифузије, телевизије, ПТТ саобраћаја и других бројних делатности је евидентан, велики и незаменљив.

   Временом, Електротехнички факултет је израстао у врло снажну научну и образовну институцију која својим високим нивоом наставе не заостаје за познатим европским факултетима. Висок ниво универзитетске наставе који гаји овај факултет, представља директан допринос нашем научном и образовном животу, а за студенте представља част што на њему завршавају своје студије.

   Електротехнички факултет у Београду, својим искуством и кадровима, у многоме је помогао организовању факултетске наставе у Нишу, Новом Саду, Чачку, Приштини и Подгорици, чиме је директно допринео даљем развоју електротехничких дисциплина и ван својих ужих факултетских граница. Кроз овај вид сарадње, а и на друге начине, пружана је истовремено и помоћ у подизању кадрова, који ће постепено преузимати послове у настави на својим матичним факултетима.

   Универзитетски кадар којим данас Електротехнички факултет располаже, стечено образовно и научно искуство, техничка опремљеност, успостављене бројне везе са привредом и другим научним центрима и институцијама, представљају врло солидну гаранцију за даљи развој и напредак ове истакнуте научно-образовне институције.

   Уредбом Владе НР Србије, 21. јуна 1948. године, о издвајању Техничког факултета из састава Универзитета у самосталну Техничку велику школу, а посебно чланом 4 ове уредбе претварају се Грађевински, Архитектонски, Машински, Електротехнички, Технолошки и Рударски одсек у факултете у саставу Техничке високе школе. Одмах по доношењу уредбе о оснивању Техничке велике школе и Електротехничког факултета формира се Поткомисија за Електротехнички факултет која свој први састанак одржава 26. августа 1948. и тај дан може се сматрати као почетак рада Електротехничког факултета.

   На тој првој седници одлучено је да Електротехнички факултет има два одсека: 1) Одсек за електричну снагу и 2) Одсек за телекомуникације. Тада је одлучено и да буду формиране следеће катедре: Катедра за електротехничку физику, Катедра за електричне машине, Катедра постројења електричне снаге, Катедра употребе електричне снаге, Катедра за основе телекомуникационе технике, Катедра за електричне телекомуникације и Катедра за радиоелектричне телекомуникације. 1955. године основан је нови смер – Физичка електроника. Током година, смер Телекомуникације је прошириван областима електронике, аутоматике и рачунарства. Четврти смер – Рачунарство и информатика – установљен је 1987. године.

   Техничка велика школа као скуп свих техничких факултета није била дугог века. Раздвајање универзитета показало се непрактичним. Извршно веће НР Србије донело је 28. јула 1954. године Уредбу о укључивању Техничке велике школе и Медицинске велике школе у Београду поново у састав Београдског универзитета.

   Две године касније, 1956. донет је Републички Закон о универзитетима, којим је први пут уведено друштвено управљање на универзитетима. Дотадашњи Савет факултета, као скуп свих наставника, је укинут, а формирана је Управа Електротехничког факултета, која је састављена од наставника и представника асистената, и чији је делокруг био решавање текућих проблема везаних за наставу, научни рад, материјалне и финансијске ствари и сл.

   Године 1960. уведена је степенаста настава на Електротехничком факултету. Први степен наставе трајао је две године и после положених свих испита кандидат је добија звање инжењера. Други степен студија трајао је такође две године и после тога студенти су добијали назив дипломираног инжењера електротехнике. Трећи степен наставе био је намењен научној или стручној специјализацији у некој ужој грани електротехнике. Међутим вишестепена настава није била дугог века. Године 1967. донет је нови, четврти по реду, Статут Електротехничког факултета који је предвидео постојање три одсека укупно 17 катедри, на одсецима по 4 и 5 катедара из општих и припремних области. Такође, овим статутом поново се уводи јединствена настава.

   Изменама закона о високом образовању мењала се и организација факултета и наставе. Током година десиле су се многе промене и дошло је до великог напретка у развоју Факултета.

    Данас на факултету постоји 7 одсека: Одсек за електронику, Одсек за енергетику, Одсек за физичку електронику, Одсек за рачунарску технику и информатику, Одсек за сигнале и системе, Одсек за софтверско инжењерство и Одсек за телекомуникационе и информационе технологије и организовано је 10 катедри: Катедра за електроенергетске системе, Катедра за телекомуникације, Катедра за рачунарску технику и информатику, Катедра за електронику, Катедра за енергетске претвараче и погоне, Катедра за сигнале и системе, Катедра за микроелектронику и техничку физику, Катедра за општу електронику, Катедра за примењену математику и Катедра за опште образовање. Од 2003. године на Електротехничком факултету су извршене опсежне реформе наставних планова и програма и Факултет се труди да свој систем студија приближи принципима Болоњског процеса.

   Треба напоменути да су многи наши професори током ових 60 година постојања нашег факултета имали улогу и у раду Универзитета. Професор др Радивоје Кашанин, академик САНУ, проф. др Драгиша Ивановић и проф. др Бранко Ковачевић бирани су на место ректора Универзитета у Београду, а професор др Радован Марковић, проф. др Владислав Јовановић, проф. др Јован Јовичић, проф. др Петар Правица и проф. др Ђорђе Пауновић на место проректора.

   Прослава годишњег јубилеја Електротехничког факултета се организује на Дан Факултета, који се, почев од 1978. године, сваке године прославља сваке друге суботе у месецу децембру. Ове године 60-та годишњица биће прослављена 13. децембра 2008. године.