Оно што у последње време све више заокупљује пажњу јавности и нешто што ће се временом све више тицати студената, ове школске године, јесте Универзијада која се у Београду одржава од 1-12. јула 2009. године. О томе може много да се прича и то је вероватно највећи светски догађај након Олимпијских игара, па ће редакција Генератора током ове школске године помно пратити дешавања у вези са Универзијадом.
О Универзијади Универзијада је међународно спортско такмичење на коме учествују студенти спортисти из целог света. Организује је Међународни студентски спортски савез (енгл. International University Sports Federation (FISU)) под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК). Постоји летња и зимска универзијада. Прва летња универзијада је одржана 1959. године у Торину у Италији, а прва зимска 1960. године у Шамонију у Француској. Универзијада се одржава сваке друге године. До 1978. су одржаване наизменично и то - летње непарним, а зимска парним годинама, али се од 1981. одржавају исте године да се не би подударале са Олимпијским играма. Право учешћа на универзијади имају студенти од 17 до 28 година. Историја Историја универзијаде досеже чак у 1923. годину када су у Паризу одржане Прве међународне студентске игре чији је оснивач био Жан Птижан (Jean Petitjean). Ове игре је требало да се зову Универзитетска олимпијада, али је тадашњи председник МОК-а ставио вето на то име, тврдећи да се атрибут "олимпијски" може користити само за Олимпијске игре. Након Париза, Међународне студентске игре су одржаване отприлике на две или три године. Последње Међународне студентске игре које су одржане пре Другог светског рата биле су 1939. године у Монаку, да би након рата биле обновљене 1947. године и тада су у Паризу одржане Прве светске студентске летње игре у организацији Међународног савеза студената (IUS) чије је седиште било у Прагу. Под утицајем хладног рата 1948. формира се нова организација Међународни савез универзитетског спорта (FISU) чији су оснивачи били чланови 19 западноевропских земаља, а прикључиле су им се и неке земље Јужне Америке и Азије. Од 1949. године ове две организације одвојено организују своје игре, да би 1957. одустали од одржавања одвојених игара и заједно учествују на Универзизтетским играма Париза 1957. године које су биле организоване поводом 50-огодишњице Националне уније студената Париза познате под именом "Игре уједињења". Након две године, 1959. одржана је прва Летња универзијада у Торину. Такође, одржана је и прва Зимска универзијада 1960. године у Шамонију. Летња универзијада 2009. у Београду Београд ће, као што смо већ рекли, бити домаћин 25. Летње универзијаде. Ево пар бројки којима се ових дана барата. Београд се надметао са још два града у трци за домаћинство, учествоваће 10 000 спортиста из 170 земаља и такмичиће се у 15 дисциплина, биће потребно исто толико волонтера , користиће се 59 хала у Београду, Панчеву, Обреновцу, Сремској Митровици, Смедереву и Земуну, биће изграђено Универзитетско село које ће чинити 14 зграда од којих ће свака добити име по неком цвету. Овако написано, мени се поприлично свиђа све ово али... увек постоји оно "али". Пре свега ове бројке до скоро нису биле овакве... наиме, првобитно је било планирано да се одрже такмичења у 21 дисциплини, било је планирано да учествује 13 000 спортиста, да се поред Универзитетског села изгради још неколико великих спортских објеката у Београду, да буде 15 000 волонтера. Шта је пошло по злу? Шта је тачно пошло по злу не знам ни ја тачно јер већ 15 дана безуспешно покушавам да ступим у контакт са људима задуженим за Универзијаду и сарадњу са медијима. Основни проблем који се износи у јавност је новац. Наводно, донедавни директор се много разбацивао и испланирао превелики буџет, који је потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић скоро па преполовио, када је дошао на место директора Универзијаде. Како је он то успео? Па обуставио је изградњу неколико спортских објеката који су били планирани да се граде у Београду, смањио је број дисциплина са 21 на 15 чиме је директно смањио и број учесника као и број волонтера. Како ће се то одразити по нас у очима света тек ћемо видети, али не преостаје нам ништа друго него да дамо све од себе да и ово што је остало прође у најбољем реду и да се помолимо. Каква ће бити Универзијада... Универзијаду некако чини неколико целина па ћемо се по томе овом приликом водити и то ће бити: Добијање домаћинства, Припреме, Дворане, Смештај, Волонтери и оно најважније - Спортови. Надметање за домаћинство Осим Београда, кандидатуре за одржавање Летње универзијаде 2009. године почетком 2004. године поднели су и мексички град Монтереј и пољски Позањ. Београду су у прилог ишли спортски догађаји одржани током 2005, 2006. и 2007. године као што су Европско првенство у кошарци 2005, Европско првенство у одбојци 2005, Европско првенство у ватерполу 2006. и Европски олимпијски фестивал младих 2007. Такође, Београд је конкурисао и за домаћина Летњих олимпијских игара 1992. и 1996. године. Коначно, на церемонији одржаној 19. јануара 2005. у Инсбруку током Зимске универзијаде 2005. Београд је изабран за домаћина Летње универзијаде 2009. Припреме Као што је већ речено у плану је била 21 дисциплина и 13 000 спортиста, али се због недостатка пара одустало од тога и за сада се планирају такмичења у 15 дисциплина са 10 000 такмичара. Церемонија отварања и затварања универзијаде ће се одржати у Београдској арени, а не на стадиону Црвене звезде како је првобитно планирано. Никако не могу да избацим из главе чињеницу да су Цеца и Здравко Чолић имали рачуна да ту држе своје концерте, а држава нема рачуницу да ту одржи церемонију отварања и затварања универзијаде. Заправо, очигледно да има, али је то изгледа скупо за државу. Оно што ја такође сматрам битним за целу ову манифестацију јесте изградња одговарајуће инфраструктуре која би помогла да Београд лакше прими оволики број гостију одједном, који имају намеру да циркулишу кроз град, а и ван њега. Београд и даље има само један мост на Дунаву и даље има само Бранков мост и Газелу на Сави и просто није ми јасно како ће Универзитетско село (које је иначе испод саме Газеле) функционисати у том "саобраћајном" смислу. Оно што се мора признати јесте да је недавно отворен део обилазнице око Београда и да се ради петља код Сава центра, али колико сам упућен она неће бити готова до одржавања универзијаде. Нећу вам рећи каква ће бити катастрофа у саобраћају тих 12 дана, просудите сами. Дворане Првобитно је било планирано да се све одржи у Београду. Била је планирана изградња нових великих спортских објеката који би испунили захтеве универзијаде. Међутим, како је већ речено од те работе нема ништа па ће се нека такмичења одржавати у другим градовима, махом у Војводини, мада је и то нова прича за себе... на пример у Панчеву се прави нова хала која ће бити смештена одмах до популарног и свима познатог бувљака који је стециште прљавштине, отпада и ко зна каквих болештина. Ваљда руководиоци рачунају на кинеску публику која живи у том насељу па зато баш ту граде поменуту халу. У разговору са колегама, сазнао сам да стање ни у другим градовима није претерано боље. Смештај Смештај обухвата смештај спортиста, тј. учесника и смештај волонтера којих би требало да буде из свих крајева Србије, а богами и из иностранства, као и смештај свих осталих који ће пратити овај догађај (новинари пре свега). У првобитном плану је било да се изгради Универзитетско село са 14 зграда и да се заузму београдски студентски домови који су могли да пруже велики број места за смештај. Што се Универзитетског села тиче, ту радови теку по плану и веровали или не најављено је да радови буду готови пре рока. Универзитетско село чини 14 зграда са становима, који ће након одржавања универзијаде бити продати грађанима. Занимљиво је сазнање до којег је дошла наша редакција, а то је да инвеститор није уграђивао унутрашњу столарију тј врата између соба да их ови привремени станари не би оштетили. У студентским домовима је било разних прича, буна и устанака, међутим када је дошло до реорганизације универзијаде установљено је да ће бити потребан само студентски дом "Студентски град" и то не својим пуним капацитетом. Међутим, предузеће Универзијада није понудило адекватно решење за студенте који ће морати да се иселе из овог дома 10-ак дана пре почетка манифестације. Ово предузеће очекује од факултета да ускладе своје календаре како би се јунски рок завршио до 20. јуна и како студенти онда не би имали аргументе за остајање у дому. Све у свему траљаво и ово. Волонтери Искрен да будем, много ми се свиђају приче мојих родитеља о радним акцијама у време друга Тита и много жалим због тога што не живим у том времену. Мислим да су то биле сјајне прилике за дружење и провод, стицање лепих искустава и познанстава. Такође, гледао сам отварање Олимпијаде у Пекингу као и целу Олимпијаду где је било фамозно много волонтера и сви они као један дижу оне кутије и праве анимације... бриљантно... Чим сам сазнао за волонтирање на универзијади (у јуну ове године) без имало размишљања сам сам се пријавио пун енергије и жеље да у свему томе учествујем и дам свој максимални допринос јер сматрам да је то изузетно велика ствар. Крајем месеца јуна послао сам пријаву за волонтирање на
Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
, чак сам и посебан ЦВ написао за ту прилику. Одмах сутрадан сам добио повратни е-маил у коме ме срдачно обавештавају да им је драго што се интересујем за волонтирање и да ће ме убрзо звати на интервју. Чак су ми рекли да се не цимам пуно ако будем у то време био на одмору јер ћемо моћи да закажемо тај интервју и за касније, нпр. за септембар пред крај распуста. Почео сам све више да размишљам о том интервјуу. Шта да им кажем, како да се понашам за коју област да се пријавим итд, итд... Морам рећи да сматрам да сам се добро припремио за тај интервју. Знам да се већ пет реченица питате у чему је квака и ево одговора. Квака је у томе што је сада ево већ почетак децембра, а они ме још увек нису позвали на интервју. Крајем јуна рекоше "ускоро" и ево прође пет месеци и још ме нису позвали... Морам рећи да сам помало разочаран. Сад испада да би ја требало да их јурим и молим да ме приме у волонтере?! То није у реду! А и даље желим да волонтирам и да будем део свега тога и још увек имам онај ентузијазам да је то све супер и да ће то све бити много кул. Спортови Остало је још да видимо суштину целе ове приче, тј. суштину универзијаде. Као што је речено већ неколико пута до сада универзијада је највеће студентско спортско дешавање. За сада је планирано да се одрже такмичења у следећим спортовима: атлетика, водени спортови (ватерполо, пливање, скокови у воду), гимнастика, кошарка, мачевање, одбојка, стони тенис, стреличарство, теквондо, тенис, фудбал и џудо. Поред ових, планирани су били и рвање, стрељаштво, веслање, кајак и кану на мирним водама, рукомет и карате, али ето... због мањка пара ово ће изостати са Универзијаде 2009 :( Закључак У овом тексту се може приметити чак и нека врста контрадикторности. У једном делу оштро критикујем организацију и организаторе универзијаде, а у другом (о волонтерима) пишем како је то лепо и како бих волео да учествујем у томе. Ништа од овога за мене није контрадиторно, ја заиста желим да будем волонтер, али ми веома смета лоша организација и нетактичност која може да резултује лошим оценама након завршетка универзијаде, а сматрам да Србија може и има потенцијала да организује универзијаду коју ће сви памтити и држати је у лепом сећању. Надам се да ћемо већ у Генератору 11 имати много лепшу причу о универзијади, да ће ови тренутни проблеми нестати и да ћемо са нестрпљењем ишчекивати свечану церемонију отварања 25. Летње универзијаде. |