Београд је нашао своје место на светском издању игре Монопол. Почетком године, шест недеља су људи из свих делова света гласали за градове који ће се наћи на новој табли ове популарне игре. У конкуренцији је било 68 градова. На таблу је у првом кругу улазило 20 градова. Док су преостала два улазила у другом кругу.

   До краја је избројано 5,6 милиона гласова. Београд је одмах кренуо да бележи пењање на табели. Додуше било је неизвесних тренутака када је и падао (додуше само са 5 на 10 место). На крају је Београд завршио на четвртом месту, што му је обезбедило поље на другом најлуксузнијем земљишту. На најлуксузнијим тамноплавим пољима су Монтреал и Рига, даље иду на зеленим пољима Кејптаун, Београд и Париз, следе на жутим Јерусалим, Хонг Конг и Пекинг, на црвеним су се нашли Лондон, Њуjорк и Сиднеј, на наранџастим земљиштима су се нашли Ванкувер, Шангај и Рим, на магента боји Торонто, Кијев и Истамбул, на светло плавој Атина, Барселона и Токио, док су на браон боји последња два града Тајпеј и Гдањск.

   У многим државама се водила опсежна кампања да људи гласају за одређени град. Многи су гледали на ово издање ове игре као на добру рекламу за туризам. Код нас то углавном није био случај, међутим људи су самоиницијативно на форумима и блоговима позивали друге да гласају за Београд. Београд је представљен као један од најстаријих градова Европе, раскрсница путева истока и запада, а додато је и да је домаћин Евросонга.

   У другом кругу гласања учествовао је и Нови Сад, међутим није успео да се пробије у прва два града која су ушла у таблу.

   Пре изласка игре организовано је најмасовније играње монопола и уписивање тог догађаја у Гинисову књигу рекорда. На трговима Београда, Новог Сада и Ниша je 114 учесника игралo монопол, који су са неколико хиљада играча из 17 држава пробијали светски рекорд.

   Према изворима, развој друштвене игре Монопол се може посматрати од почетка 20. века када је Елизабет Џ. Меги Филипс направила игру по имену ,,Земљопоседник'' (The Landlord Game). Овом игром она се надала да ће порезницима објаснити Хенри Џорџову теорију пореза. Касније, игра је доживела процват 30-их година 20. века, када је основе игре преузео и преуредио Чарлс Дероу, који је игру патентирао под именом ,,Монопол'' и продао Браћи Паркер, који до данас имају права на игру и који су издавачи и овог светског издања друштвене игре.

   Званична маскота игре је богати ујка Пенибегс (Rich Uncle Pennybags) који је урађен по лику Џона Пјерпонта Моргана, успешног америчког банкара и економисте. Први пут је се појавио на игри 1936. године, а од 1985. године се појављује у оквиру слова ,,О'' у називу игре.

   Сматра се да монпол игра 750 милиона људи широм света. Нова верзија монопола изашла је код нас званично 26. августа. Иначе, доступна је у 50 земаља и на 37 језика. Такође су објављене и интернет верзије, верзије за рачунар, конзоле и мобилне телефоне. Тако да је сваком остављен избор да игра како му највише одговара. За миљенике ове друштвене игре, коначно прилика да купе земљиште у Београду и граде на њему кућице, хотеле и да веома скупо наплаћују другим играчима пролазак кроз њихову земљу. Има ли ичег бољег од тога?