У оквиру редакције Генератора формирана је Комисија за истраживање јавног мњења на нашем факултету која је својим егзотичним и неочекиваним питањима дошла до импозантних података које нисте могли нигде да сазнате. Да не дужимо, ево приче...

   Први податак који упада у очи је однос анкетираних тј чињеница да је од укупног броја анкетираних било 57% девојака и 43% мушкараца. Многи су одустајали од анкете када су видели да можда неће знати одговоре на питања, па је однос због тога такав. Што се године студија тиче, најзаступљенији су били студенти четврте године са 40%, затим друга 21%, прва 20% и трећа са 19%. Један колега је своју годину студија означио са ''ДА'' и овакав одгoвoр Комисија није могла да растумачи па је оставила јавности на слободно тумачење. Скоро 59% колега, задовољно је факултетом и наставом док је око 33% незадовољно, а 8% је уздржано по том питању. Веома је забрињавајућа чињеница да је скоро 40% колега са завршних година незадовољно факултетом у целини. Дошли смо и до податка да око 4% студената нашег факултета нема приступ интернету изван просторија факултета тј РЦ-а. То је релативно охрабрујућ податак, али поставља ново питање - зашто су студенти у огромној мери недовољно информисани о дешавањима на факултету? Од факултета смо добили информацију да се сва обавештења каче на сајт факултета и да су доступне свима и то нас је онда натерало да сазнамо како се наше колеге заправо информишу. Највише њих, односно 67% се информише преко интернета, 47% информације сазнаје од колега, а свега неколико процената се информише на огласној табли па се онда намеће следеће питање - требају ли нашем факултету огласне табле или је можда боље уместо њих окачити неке слике или можда огледала?

   Добијени подаци из ове групе питања су мање или више очекивани и нема неких великих изненађења. Надамо се да ће ово бити подстицај професорима да своја обавештења и што је још битније – резултате колоквијума и испита, каче на сајтове предмета јер је евидентно да су огласне табле постале само симбол и да практично ничему не служе.

   Друга група питања је била различита за мушкарце и за девојке па ћемо то одвојено и разматрати.

Мушкарци

   Било је потребно да знају шта је ПМС, шта је френч и шта је креон. То је Комисија сматрала за нешто што је основно и што би сваки мушкарац требало да зна иако ниједно питање нема никакве везе са мушкарцима.

   68% њих је знало на шта се мисли када се каже ПМС, а свега половина од њих је знала и да правилно напише ту скраћеницу. Остали су се изјаснили да не знају о чему се ради док је било и занимљивих одговора као што су: ''Писање Малих Слова'', ''Природно Математички Смер'', а многи су рекли да је ПМС делимично објашњење лудила код жена. Комисија је овде морала да констатује креативност и духовитост ових младих људи. Шта је френч знало је свега половина мушкараца, док је остатак мислио да се ради о француском језику или нису знали. Један колега је помислио на ресторан ''Франш'' на Карађорђевом парку. 59% мушкараца је знало шта је тачно креон, 23% је знало да се ради о врсти шминке док 18% није имало никакву идеју шта би то могло да буде.

   Овакви резултати су поражавајући, имајући у виду да је 40% испитаних са четврте године односно да су сви испитани старији од 20 година. Комисија је констатовала озбиљан проблем код мушке популације и преузела је све неопходне кораке за покретање иницијативе за поправљање ових поражавајућих резултата.

Девојке

   Девојке су морале да покажу завидно знање о спорту и аутомобилима тј о областима за које се мушкарци највише интересују. Требало је да знају колико играча има фудбалски тим, шта је „Волво“ и у којој држави се налази као и да напишу име једног актуелног возача Формуле 1.

   Свега 17% девојака није знало колико играча броји фудбалски тим док су остале знале. Једна колегиница је чак питала да ли се питање односи на велики или мали фудбал, што је Комисија оценила као веома квалитетан тј. инжењерски начин размишљања. Са другим питањем се нису прославиле. 31% колегиница је знало да је ''Волво'' марка аутомобила и да се производи у Шведској. Такође, још 59% њих је знало да се ради о марци аутомобила, али нису знале где се производи, а свега 10-ак процената није знало ништа о овом питању. Три колегинице су признале да у личном поседу имају возило овог произвођача, али ниједна од њих није знала земљу порекла своје покретне имовине. Да наведе једног актуелног возача Формуле 1 знало је 45% колегиница, а још 31% њих је навело имена бивших возача. Поред 14% колегиница које нису знале ниједно име из најбржег циркуса на свету једна колегиница је чак прекрстила Кимија Раиконена у ''Тими Раиконен''. Вероватно јој се то име више свиђа.

   Све у свему, по општој оцени Комисије задужене за спровођење ове анкете, изведен је закључак да су се девојке за нијансу боље показале у „мушким“ стварима него мушкарци у „женским“, тако да ће ова Комисија упутити допис надлежнима на факултету да се мушкарцима уведе још један обавезан предмет о општој култури, а девојкама да недеља буде радни дан када ће гледати трке Формуле 1, ауто-емисије и фудбал и након тога радити лабораторијске вежбе на којима ће морати да савладају симулације (Collin McRee, Football Manager etc.) из ових области.

 Анкету спровела, обрадила и тумачила Комисија за истраживање јавног мњења студентског часописа "Генератор"